Стеван Тонтић, ДАНИЛО КИШ НА КОЗАРИ

Данило Киш, захвалив на награди
„Скендер Куленовић“, рече
Да је Скендер рудар језика.
У хумус на Козари засади
Младо стабло оморике.

Кад се усправи крај високе саднице
(Само да је нико не посијече!)
Видјесмо колико је и сам висок,
И да неукротиво у небо стреми.

Бјеше већ узрастао преко мјере
(Стабло од којег се не види шума) –
Па су одраније стали да галаме,
Не би ли учинили да занијеми.

Али га се сама смрт докопа.
С Козаре се пут Кумове сламе
Извија пламени стуб језика
Из Скендерова рудокопа
И грма Данилове главе.

У новом се збјегу тако згрију
Потомци изгинулих Крајишника.
Ту се пјесници и јунаци славе.
Мртви. Ко још кријумчари
Живу, устаничку поезију?

Komentari nisu dozvoljeni.