Ранко Чолаковић, ПРЕПЕВАЧ ПРЕПЕВА КРВ НИЈЕ ВОДА

Препевач препева
Крв није вода

Нису од јуче
Њихови наши

Нема тих њихових
Који нису наши
Ни тих њихових
Који нису били наши

Могу се њихови
До судњег дана
Богмати да су њихови
Чинити се њиховим
Пречињавати се у њихове
До судњег дана
Бити њихови
Чим зину зирав види
Да су наши 

Више су њихови
Били наши
Него њихови
Више наши
Него што су наши
Наши
Род рођени

Ближњег и рођенијег рода
Од њихових
Наши нису имали

Прве наше
Које памте наши
Били су њихови

Кад су њихови били наши
Ниједних других није било
Ни у мувљим мудима

Многи наши
Који су се заклињали нашима
Да су одувек наши
И да нема њихових
Заклињали су се и њиховима
Да су баш они ти
Који су први били њихови
Наш је могао бити само њихов

Где год наш кмекне
Наши од радости
У небеса скачу
Колико их грло носи
Данима вичу благо нама
Ево још једног њиховог 

Да нам њихови
Нису били наши
Ко зна
Да ли би икада имали
Наше наше

Целог живота свога
Њихови ништа друго
Нису били
Осим што су били наши

Свуда су се по белом свету
У наше сазивали
Искупљали се сабирали
Догонили пригонили
Из мишијих рупа се изгонили
Кад није могло никако
Силом су
Једни друге
У наше угонили

Саборовали сећали се
За нос се штипали
Једни да не забораве
Да су наши
Други да не забораве
Да су били наши

Један њихов
Нашима
Може бити више наш
Него двојица наших

Који год њихов
Каже да је наш
Наши више не питају
Који је највећи наш
Најчувенији најзаслужнији
Који је од свих наших
Највише наш

Ако један
Једини њихов
Пређе у наше
Наши славе као да су се
Удвостручили наши
Национални паркић
Најмање пашњак
У центру наше престонице
Дужно поштовање
Вечиту захвалност
И дивљење
Заслуживао је сваки њихов
За све неизмерно
Што је учинио за наше
Својим преласком
Из њихових у наше

Што је
Као њихов
У њиховом себи
Искрено и дубоко
Увек осећао нашег

Што се изјаснио
Као наш

Што је личним примером
Показао
Како се од њиховог
Постаје наш

Што је прошао
Кроз небројена искушења
И прочишћења
Док се у њему њиховом
Упорно јављао наш
Који га није пуштао

Ока једног
Да склопи
Док му се само
Није казало
Да је наш
Док се није прочистио
У нашег

Ганутљиви наши
Очију пуних суза
Захваљивали су небесима
Што се још један њихов
Из њихових
Вратио у наше

Још ганутљивији наши
Грцајући у сузама
Захваљивали су и земљи и небесима
Што се још један њихов
Избавио и спасио
Из њихових
И јавио нашим
Нема тог нашег
Који би нашима
Могао доказати
Позвати се на очевице
Поуздане сведоке
Ауторитете институције
Да је он више
Нашима наш
Него што је њихов
Нашима наш

Да је он већи наш
Од њиховог нашег
Да је највећи наш

Да је много пре
Њиховог нашег
Био и остао наш

Да је он дуже
И више нашима наш
Него што је њихов
Нашима наш

Да се он
И свако његов
Родио као наш
Да је рођени
Најрођенији наш

Ниједан наш
Не би му поверовао
Сваки би рекао исто
Још се није родио тај
Који нашима
Више од њиховог
Може бити наш

Да нема њихових
Наши би их измислили

Најчувенији наши
Били су њихови

Сваки наше горе лист
Био је њихов
Сваки хајдук наш
У гори Романији

Поносно смо говорили
Ено њиховог
Наше горе листа
Наше горе нашег
Нашег сив сокола
Дичног нашег рода
Кад запне
Кад закрути 

Говорили смо
Погураћемо
Прогураћемо
Подмазаћемо
Њихови смо
Ко ће коме
Ако неће
Њихов њиховоме

 

Komentari nisu dozvoljeni.