Никола Живановић: РАСКИД СА ЧИТАОЦЕМ
Ти дволични, ти онај што дође после свега,
Један с којим се овај низ рима довршава,
Ти, коме некад кажем љубазни, час колега,
У ком ми песма живи када у мени спава.
У друштву оних мудрих који се гаде рима,
Уз чај читају песме, па причају о храни,
И полице за књиге пуне бестселерима,
Ти си, немушти лудак, стајао сам по страни.
И свима што се куну у неког Чарлса
И Рансињера, што би да прате сваки тренд,
И моје песме, смешни инструмент мога спаса
Дошле су нежељено, на читалачки ред.
Хвалили их на неки, у бити врло тачан,
А непотребан начин. Ти си остао свој.
Али извини, прости, у тај бесконачан
Збир сад уброј и себе и тад уништи број.