Никола Живановић: НА ПРЕМИЈЕРИ СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА БЕРТОЛДА БРЕХТА И КУРТА ВАЈЛА У КРАГУЈЕВЦУ
С пијаце избачена публика. Дуж театра
Плешу јакне с бувљака. То се чека у реду
За пензију? Базди на мошус и на катран,
Пред гардеробом стоје да им дају да једу?
Глумци пошли по пиво, па се нашли на сцени,
Гледају лево и десно, мрмљају нешто у грчу,
Мањи на позорници, неголи изгубљени
У свемиру. Све личи, на шумадијску крчму.
Однекуд опрезно она поче са њима да игра.
Лепша него глумице, али још људско биће,
И тад је запевала. Схватили смо: Пред тигра
Бацили су те глумце као жртве младиће.
Тресли су се, бледели, нестали у глумачком
Напору да на српском језику кажу нешто
А само су на њеном савршеном немачком
Речи имале смисла и погађале вешто
Сваку нијансу стиха, сваки шарм и хир глуме.
Само тај глас, то сценско присуство, стас и лице,
И само немачки, мада немачки не разумем,
Још постоје у сали. Баладе, корачнице,
Котрљају се до мене, одједном су ми страни
Сви које знам и волим, од тога гласа, те песме
Не могу ни ја српским језиком да се браним,
Сам да певам не умем, а да се заљубим не смем.