Ivan Lovrenović

A1 - Bosanska

Poranila, aj poranila na Vrbas 
djevojka.

U Vrbasu, aj u Vrbasu lice 
ogledala, crne oči, aj crne oči i 
bijelo lice.

Oči moje, aj oči moje 
ja vas neimala,
da ne gledam, aj da ne gledam 
na konjima orme, dok odvode 
momke u ratove, ni momačke, 
aj ni momačke oči ponosite.

A2 - Na Vranici, na visokoj gori

Na Vranici, na visokoj gori, tri su 
orla gnijezdo savijala. Prvi or'o na 
visokoj grudi, gdje se sunce odmara 
u podne. Drugi or'o na visoku boru, 
gdje oblaci med' granama kruže.

A treći se dugo dvoumio, cjelu goru 
tri put preletio, dvaput širom, a 
jednom poprijeko. Na kraju je 
gnijezdo napravio, gdje se gora u 
Vrbas obara, odakle se sva dolina vidi.

A kada se gora zapalila, prvi 
or'o dig'o se visoko, sve do 
sunca i bijela dana, a drugi se 
međ' oblake vin'o, kao magla 
međ' gole vrhove.

Trećega je vatra ufatila, dok je 
gled'o gore u visine. Letio je 
zapaljenih krila, dok ga nije 
nemoć obuzela.

A kad ga je svega obuzela, 
padao je dolje u dubinu. Padao 
je dugo i duboko, kao pogled sa 
visoke gore.

B1 - Duga dana

Duga dana u zla gospodara, 
još su duže noći od ponoći, 
kada zora doći i ne mora, 
nit' je čekam niti joj se nadam.

I sve tako tri duge godine, 
kako ima da mi se ne javlja.

B2 - Daje tuga gora

Tuga mi se na srce popela: 
da je suza ja bi' je otrla, 
da je rosa prošla bi u podne.

Tuga mi se na srce popela: 
da je rana ja bi' je previla, 
da je čemer ja bi' ga popila.

Da je tuga gora, 
najbolje bi bilo: 
sto bi' dana veremila, 
a sto sretna bila.