Jovica Aćin: ZAKON
Poznaješ li zakon? Svako na kopnu ili vodi, u pećini ili u vazduhu mora znati zakon. Važi u svakom času. On nas pazi i štiti. On je zbir našeg hiljadugodišnjeg iskustva. On je, naprosto, suština života. Opstajemo samo zahvaljujući zakonu. On se iskazuje jednostavno, nema u njemu previše reči, nema ni premalo. Nije ga teško zapamtiti. Po sebi je razumljiv. Leži nam svakad na srcu. Ma koliko izgledao protivrečan, on je bez protivrečnosti. Žudimo za njim, neprestano ga očekujemo.
Nemogućno je ne pokoriti mu se, jer zakon satire sve bezakonike, među kojima su najveći oni koji zastupaju rušenje zakona. Oni zagovaraju besmislicu da zakon je najkraći put do uništenja svekolikog sveta, te da je naš vrhovni zakon – zakon večitog rata. Svakome ko poznaje zakon jasno je da od takvog viđenja nema veće gluposti i da ona jedino može poticati od protivnika zakona, zatočnika zla.
Zakon je sveta knjiga mudrosti. On nam je uteha kad već jesmo među onima koji su se urotili protiv nas. On nam je radost kad postupamo onako kako on kazuje. Uvek je s nama. Kad nam se pričini da je izgubio svoju bezmernu snagu, on se već obnavlja u našoj krvi, u našem jeziku, i ispunjava nas bez ostatka. On je naš hleb i svakidašnja molitva, a ako tu molitvu i ne izgovaramo, ona se ipak ori u nama. Tako i svako od nas postaje otelovljenje zakona. Tad mu se vidik širi do beskraja. Ništa mu ne komplikuje život, jer u svakoj svojoj ćeliji zna da mu svako i sve radi o glavi. Svako je i sve je neprijatelj, pa ako ne bismo da on i ono nas slisti, moramo mi to i njega. Eto, ima li ičeg logičnijeg od takvog zakona? Zakon je savršen i istrebljuje sve probleme. Jedan je on i dovoljan nam. A naše večito prizivanje zakona nije ništa drugo nego upravo on sam.