Rapko Orman: DVIJE LIVANJSKE
ORLOVAČA
nije slučajno dobila ime
orlovi ga na krilima ispisali i ponijeli
kao transparent
u topografskim kartama
orlovače i golubnjače zauzimaju široka
prostranstva jezika
orlovača iz naslova nekad je bila šuma gusta
neke drevne sjekire za neke ondašnje potrebe
posjekle je do panja
danas je tu kamenjar obrastao
grabovim grmljem i trnjem
po orlovači su pasla velika stada i krda
hrane u izobilju za gozbu strvinara
i u mom djetinjstvu
orlovi su bajkovito širili krila
mamio ih je vonj uginulih životinja
oštrim kukastim kljunovima
otkidali bi komade mesa i nezasitno gutali
radoznalost neodoljiva dječija
odvažno bi nas do njih odvodila
tu bi kao u igrokazu na dramskoj sceni
poneseni i ponosni igrali junake
ko iščupa s orla pero - junak je
čim bi ih prsti naši dotakli
grabežljivci bi odskočili
i opet se s istegnutim vratovima
na strvinu vraćali
tada nismo ni znali ni slutili
šta nas je sve moglo snaći
danas je od orlovače ostalo samo ime
stada i krda negdje se
s djetinjstvom mojim pogubila
orlova krila nestala su s radara
zavičajnog neba
vjetrovi neki otpuhali ih daleko
daleko
odavde do nestanka
OSTALO JE ZAPISANO
kliški sandžak-beg
a potom i bosanski paša
mehmed-paša atlagić
s istočne strane zaštitio grad
sa/zidao bedem
bez znanja i dozvole
porte i sultana
kad je stambol za to saznao
paša zapade u veliku nemilost
valjalo se nekako
iz nevolje izvući
svog ćehaju iz sela odžaka
zaduži da obiđe
livanjske prvake
i da ih zamoli da oni za pašu
(k)od sultana zatraže
milost i oprost
kad su prvaci saznali
zašto ćehaja dolazi
na njegov pozdrav
ni odzdraviti ne htjedoše
a kamoli pružiti
ruku pomoći
mehmed-pašu to strašno zaboli
gorčinom ganu
ostalo je zapisano
da je muka iz njega
kroz zube iscijedila
livnjaci su pojeli
toliko moje baklave
da bi se njome mogao
pokriti put
od livna do odžaka
a
sada mi evo
ovako vraćaju