Хана Арент (Hannah Arendt): W. B.

Поново једном вечерње сјени,
Ноћ пада под звијездама,
Лежимо удова испружених
У близинама, у даљинама.

Из тмина нам зазвуче
Малени напјеви, њежни,
Ослушнимо, најзад се луче,
Опуштају везани глежњи.

Далеки гласи, блиски јади,
Они гласови, оних мртвих
Што ко гласнике истурисмо их,
У сан водиће, сну ради.

    (Извор: Glückloser Engel – Dichtungen zu Walter Benjamin,
Insel Verlag, Frankfurt am Main und Leipzig 1992)

   С њемачког превео Стеван Тонтић