Rapko Orman: DVIJE LIVANJSKE

ORLOVAČA

nije slučajno dobila ime
orlovi ga na krilima ispisali i ponijeli
kao transparent

u topografskim kartama
orlovače i golubnjače zauzimaju široka
prostranstva jezika

orlovača iz naslova nekad je bila šuma gusta
neke drevne sjekire za neke ondašnje potrebe
posjekle je do panja
danas je tu kamenjar obrastao
grabovim grmljem i trnjem

po orlovači su pasla velika stada i krda
hrane u izobilju za gozbu strvinara

i u mom djetinjstvu
orlovi su bajkovito širili krila
mamio ih je vonj uginulih životinja
oštrim kukastim kljunovima
otkidali bi komade mesa i nezasitno gutali

radoznalost neodoljiva dječija
odvažno bi nas do njih odvodila 
tu bi kao u igrokazu na dramskoj sceni
poneseni i ponosni igrali junake

ko iščupa s orla pero - junak je

čim bi ih prsti naši dotakli
grabežljivci bi odskočili  
i opet se s istegnutim vratovima
na strvinu vraćali

tada nismo ni znali ni slutili
šta nas je sve moglo snaći

danas je od orlovače ostalo samo ime
stada i krda negdje se
s djetinjstvom mojim pogubila
orlova krila nestala su s radara  
zavičajnog neba
vjetrovi neki otpuhali ih daleko
daleko
odavde do nestanka   

 

OSTALO JE ZAPISANO

kliški sandžak-beg
a potom i bosanski paša
mehmed-paša atlagić
s istočne strane zaštitio grad
sa/zidao bedem
bez znanja i dozvole
porte i sultana

kad je stambol za to saznao
paša zapade u veliku nemilost

valjalo se nekako
iz nevolje izvući

svog ćehaju iz sela odžaka
zaduži da obiđe
livanjske prvake
i da ih zamoli da oni za pašu
(k)od sultana zatraže
milost i oprost

kad su prvaci saznali
zašto ćehaja dolazi
na njegov pozdrav
ni odzdraviti ne htjedoše
a kamoli pružiti
ruku pomoći

mehmed-pašu to strašno zaboli
gorčinom ganu

ostalo je zapisano
da je muka iz njega
kroz zube iscijedila

livnjaci su pojeli
toliko moje baklave
da bi se njome mogao
pokriti put
od livna do odžaka
a
sada mi evo
ovako vraćaju