Srđan Sekulić: SMOČNICA, TRST
Jutarnja kiša nad Trstom
more odbija da surađuje
gura prstom u pustoš dana
buši gume na brojnim vespama
Od kiše bježim u crkvu
misa tek svršena
međ svodovima stojim sam
i fratar mi se iza leđa
prišunja
Pokazujem mu da kršten
sam poezijom
kažiprstima obje ruke
pravim simbol križa
na grudima
Uvodi me u smočnicu crkve
iz nataložene zimnice vadi
brojanicu i prstom u Trstu
u fresku Boga na raspelu
nacilja
Jutarnja kiša nad Trstom
šetam gradom drvenim krstom
ko kišobranom sačuvan
gusta brojanica u rukama klobuče
ko šnita kruha pokapana
pekmezom od marelice
gradom odišem