Ivan Lovrenović

Predgovor

Podrazumeva se, ali ja ću ipak reći i naglasiti: ova knjiga je samo jedna mogućna istorija kosovskog mita, plod moje želje da se svojim očima uverim čega sve tu ima, to jest da pregledam i iščitam najvažnije primere oživljavanja sećanja na Kosovsku bitku i da pokušam da razumem kome je i čemu je to sećanje služilo i u kojim slučajevima ono postaje mit ili hoće to da bude. Dakle, ovde nudim lična zapažanja o viđenom I pročitanom, a ne sintezu i sumu dosadašnjih znanja o ovoj temi.

To ne znači da su mi ta znanja ostala nepoznata. Ova knjiga bila bi nezamisliva bez njih, bez mnogih fundamentalnih priloga istraživanju i tumačenju teme Kosova u književnosti, umetnosti i političkom i verskom životu Srba i drugih balkanskih naroda u čijoj istoriji je sećanje na Kosovsku bitku imalo ili i dalje ima važno mesto. S druge strane, neki naučni radovi o ovoj temi nametali su se mojoj pažnji zato što sam u njima nalazio primere oživljavanja i reprodukovanja kosovskog mita u formi naučnog diskursa. Zbog toga se u bibliografiji na kraju knjige neki tekstovi po formi naučnog karaktera ne nalaze u literaturi nego među izvorima, zajedno sa građom koju čine folklorne, crkvene, književne, umetničke, političko-ritualne i druge evokacije mitskog Kosova.

Predmet mog interesovanja u ovoj knjizi su ideološke i političke funkcije sećanja na Kosovsku bitku, od prvih priča o njoj do naših dana. Dokumente koji sadrže primere dočaravanja ove bitke izložio sam hronološki, s tim što sam ih razvrstao i prema geopolitičkom kriterijumu. Tako sam najstarije izvore o ovoj temi podelio na nekoliko grupa: najpre, crkveni srpski spisi o Kosovu, zatim osmanski, vizantijski, italijanski, dubrovački i zapadnoevropski dokumenti, a po istom principu grupisao sam i sećanja na Kosovo nastala u XIX i XX veku, tako da su posebno predstavljeni srpski, crnogorski, hrvatski, slovenački, bošnjački, jugoslovenski i albanski primeri. Dobijena panorama političkih pozivanja na Kosovsku bitku i ideoloških poruka koje sadrže priče i slike o njoj pokazuje koliko dugo i s kojim intenzitetom je sećanje na Kosovo prisutno u istoriji nekoliko balkanskih naroda i država, kad je i zašto ono bilo u funkciji njihovog približavanja i ujedinjavanja, a kad i zašto služilo za njihovo razdvajanje, za podsticanje međusobne mržnje i sukoba.

Istraživanje političkih i ideoloških funkcija sećanja na Kosovsku bitku dovelo me je do zaključka da su takve funkcije u principu svojstvene svim primerima kosovske memorije koje sam analizirao i da se, s druge strane, ova bitka najčešće dočarava i reprodukuje u obliku priče. Dakle, može se reći da sećanje na Kosovo po pravilu čine političke priče ili priče sa ideološkom poentom. To je dobar, ali ne i dovoljan razlog da ih sve svrstamo među političke mitove, ako od mitova očekujemo i ono što od njih traže antropolozi: da imaju status za neku zajednicu toliko važnih priča da se mogu dovesti u pitanje samo tačnost nekih detalja koje one sadrže i autentičnost pojedinih njihovih verzija, ali se ne sme sumnjati (bar ne javno), u njihovu izvornu istinitost, pa su one u tom smislu „svete“ priče. Takve priče, u pravom smislu mitske, nude i štite autoriteti koji se smatraju ovlašćenima da u ime neke zajednice kreiraju i distribuiraju važeće slike o njoj.

To se odnosi i na mnoge priče o Kosovskoj bici i njenim junacima. Mitovima ih ne čini sadržina njihovih poruka, ono što se naziva kosovskim zavetom, kosovskim opredeljenjem, osvetom Kosova, kosovskom etikom itd. – a što se, uostalom, vrlo različito shvata i ostaje ambivalentno – niti su priče o Kosovu mitovi samo onda kad govore jezikom narodnog epa, kao što je to slučaj sa njihovim najpoznatijim primerima. One su verzije kosovskog mita onda kad u sredini u kojoj cirkulišu imaju ili pretenduju na status neupitne i nedodirljive istine. Zbog toga se može reći da evokacije Kosovske bitke u srednjovekovnim crkvenim spisima o Lazaru, koje su sve „brendirane“ kao svete, predstavljaju zametke kosovskog mita, njegove prve verzije, u kojima još nema mnogih važnih junaka i epizoda ovog mita.

U punoj meri razvijen kosovski mit javlja se tek u XIX veku, kad se starije priče o Kosovskoj bici prekrajaju i dopunjavaju da bi mogle da se stave u službu u to vreme glavnog političko-verskog kulta, kulta nacije, kome će evokacije Kosova služiti i u XX i prvim decenijama XXI veka. To znači da se ovde prikazani primeri kosovskog narativa pre XIX veka, odnosno pre pojave nacionalizma na Balkanu, razlikuju od kasnijih, da oni pripadaju predistoriji kosovskog mita. Ali budući da ne mogu bliže da odredim trenutak kad se ta predistorija završava i počinje istorija – kao što ni istoričari nacionalizma nisu sigurni kad on počinje – ovu knjigu nisam podelio na dva dela, predistorijski i istorijski, nego sam ostavio čitaocu da na primerima koje analiziram prati proces konstituisanja nacionalističkih mitskih priča o Kosovu u prvoj polovini XIX veka i njihovo oživljavanje i političko korišćenje posle toga.

Trudio sam se da ova knjiga ima sve što se traži od jednog uzornog akademskog rada, ali sam istovremeno nastojao da sa njenim čitaocem uspostavim što bliži kontakt, kontakt one vrste koja se danas zove „jedan na jedan“ i koji se pre ostvaruje u književnim delima nego u naučnim studijama. I kad sam izlagao istorijske i druge činjenice trudio sam se da za čitaoca ostanem živ čovek, kao što i ja njega zamišljam kao živog i budnog. Time objašnjavam što su u mom tekstu česte anahronijske digresije „kako bismo danas rekli“ , „ono što se danas zove“ i još neke njima slične. To sam primetio tek kad je rukopis bio pri kraju i najpre hteo da izbacim, a zatim sam nudim čitaocu zajednički ugao gledanja na stvari o kojima mu govorim. Uostalom, ja sam se za kosovski mit, kao i za savremenu političku mitologiju u celini, zainteresovao u svojstvu takozvanog fizičkog lica, kao građanin koga je zlokobno oživljavanje ovog mita u Srbiji krajem 1980-ih godina nateralo da vidi o čemu se tu zapravo radi. Moje prethodno interesovanje za probleme simboličke komunikacije samo mi je pomoglo da mom egzistencijalno motivisanom interesovanju za mitsko Kosovo stavim na raspolaganje instrumente kritičke analize. Zbog toga mi neće biti krivo ako neko ovu knjigu bude svrstao među eseje.

***

Rukopis ove knjige ili neke njegove delove pročitalo je nekoliko prvorazrednih naučnica i naučnika koji se bave problemima neposredno ili posredno vezanim za kosovski mit i njegovu istoriju. Bez njihovih dragocenih primedbi i sugestija o tome šta treba izmeniti, šta dodati, šta skratiti, šta još pročitati, u ovoj knjizi bilo bi mnogo više propusta, grešaka i drugih slabosti nego što ih u njoj sigurno ima. U stvarima koje se tiču istoriografije, nesebičnu pomoć su mi pružili Radmila Radić, Ljubinka Trgovčević, Olga Zirojević, Neven Budak, Marko Šuica i Dubravka Stojanović. S antropološke i kulturološke strane moji dragoceni savetnici bili su Božidar Jezernik, Aleksandar Pavlović, Ivana Spasić i Miroslava Malešević, a Branislav Dimitrijević pomogao mi je da se snađem u literaturi o kosovskom mitu u likovnim umetnostima. Neka znaju i neka se zna da sam svima njima neizmerno zahvalan.

April, 2016.

I. Č.

SADRŽAJ
Predgovor
I UVOD: ISTORIJA, TRADICIJA, MIT 
Istorija i tradicija
Tradicija i prethrišćanska mitologija
Fundament i instrument
Ime i struktura
Trauma i egzistencija
II POGIBIJA KNEZA LAZARA
Kultni spisi
Martir ili vitez?
„Političko žrtvovanje“
Kneginja Milica obnavlja zavet 
III PRVE PRIČE O UBISTVU SULTANA MURATA 
Oklevetana vernost 
Lukavi Kobila i šehid Murat 
IV PRIČA SA ZAPADNE STRANE 
Kosovski pobednik Tvrtko 
Lazar strada zbog Ðenovljana 
Prva kosovska večera 
Španske i nemačke priče o Kosovu 
V KOSOVSKA BITKA U DUBROVNIKU 
Ilir Milo(n) ubija cara Murata 
Mavro Orbin i „slovenski bes“ 
Miloš i Lazar pozdravljaju Dubrovčane 
VI KAČIĆ I RAJIĆ, HRONIČARI SLOVENSKE PROŠLOSTI 
„Starac Mjelovan“ 
Jovan Rajić – začetnik srpske kritičke istoriografije 
VII NOVO ZNAČENJE SRPSKOG IMENA 
Priča o Boju kosovskom i Tronoški rodoslov 
Politički savezi i brakovi 
Diskusija o politički korektnoj sahrani 
Srpsko ime 
VIII KARAÐORÐEVI USTANICI SEĆAJU SE KOSOVA 
„Sraženije“ 1389. i „vozmuščenije“ 1814. godine 
Muratovo zaveštanje 
IX DUH ZAKONA I DUH NARODA 
Ima li dokaza protiv Miloša? 
Liberali i konzervativci na dvoru cara Lazara 
Od „snage vlastele“ do „snage naroda“ 
X CRNA GORA I „VJERA OBILIĆA“ 
Kosovska bitka je nastavljena u Crnoj Gori
Obilić – nebeski pokrovitelj „istrage poturica“
Knez Nikola kao osvetnik Kosova 
Smrt na Kosovu polju
XI OBNOVA SRPSKOG CARSTVA 
Od rodoljubive poezije do političke propagande
Lazareve mošti u Vrdniku 
„Sveto pravo istoričesko“ 
Naš čovek u Sarajevu 
U „pravoj Srbiji“ 
Kosovski mit u verziji Nikole Pašića 
XII POSLE PET VEKOVA 
Dva partibrejkera 
Državna svetkovina u Kruševcu 
„Obilićeva barutana“ 
Lazar – mučenik patriotske ideje 
„Kosovijada“ 
U Habzburškoj monarhiji 
XIII KA JUGOSLOVENSKOM KOSOVU 
Ilirci na Kosovu polju 
Hrvati na Kosovu 
Bošnjaci na Kosovu 
Jugoslovenska Majka Jugovića 
XIV VIDOVDANSKI HRAM 
„Religija jugoslovenstva“ 
„Balkanska državotvorna megalomanija“ 
Ostala je maketa 
XV OSVEĆENO KOSOVO: 1912-1918 
„Srpska se truba s Kosova čuje“
„Kralj-Petrova četiri vola“
XVI VIDOVDAN JUGOSLAVIJE: 1918-1941 
Preispitivanje i obnova zaveta 
„Kosovski mit je naš mit“
Integralni Vidovdan
„Narodni kult države“
XVII KOSOVSKI MIT U DRUGOM SVETSKOM RATU
Srpski nacisti slave Vidovdan
Od kosovskog do nacional-socijalističkog mita
Titovi partizani ne zaboravljaju Kosovo 
XVIII U KOMUNISTIČKOJ SRBIJI 
Kosovski mit s „ljudskim likom“ 
„Bunker na Gazimestanu“ 
„Šta je to kosovsko opredeljenje?“ 
„Folklorna teorija o tiranoubistvu“ 
„Likovni izraz kosovskog predanja“ 
Partija diferencira, „čaršija“ bojkotuje 
XIX MILOŠEVIĆ KAO KOSOVSKI JUNAK 
„Himna na ledini“ 
„Metafizička enigma“ kosovskog zaveta 
„Najskuplja srpska reč“ 
Kosovska bitka na filmu 
Episkop Atanasije žali „nesrećne Šiptare“ 
Milošević na Gazimestanu 
XX OD GAZIMESTANA DO SREBRENICE
Vidovdanski sabor 1992. 
Vlast to radi mnogo bolje 
“Hoćemo Arkana“
“Carstvo kosovskog duha“
Smrt na Kosovu polju
Obilić u Srebrenici 
“Narod je heroj“ 
XXI ALBANSKE VERZIJE 
Kosovski boj u VII veku: Srbi vs. Albanci 
Albanac Kopilić 
XXII OD GAZIMESTANA DO ANDRIĆGRADA 
Drugi Miloševićev Vidovdan 
Novi argumenti odbrane 
Kosovo se seli u Bosnu 
XXIII ZAKLJUČAK: BUDUĆNOST KOSOVSKOG MITA
Dve evolucije 
Dva diskursa 
Dve budućnosti 
BIBLIOGRAFIJA 
INDEKS IMENA