Jovica Aćin: RADOVI NA PUTU
Nasred prašnjavog poljskog druma sredovečni muškarac, prerano oćelavio, stoji nad rupom. Viče u nju. Kako ide? Jel dovoljno duboko? Iz rupe se odziva muški glas. Izvuci kantu! Muškarac izvlači i prazni kantu. Ukraj druma se stvara već omanji zemljani nasip. Dvadesetak metara niz put i uz put postavljeni su znakovi radova na putu. Muškarac šutne kantu koja upada u rupu, sagne se i u poslednji tren dohvata kraj užeta koje vijuga i zamalo da i samo za kantom uleti u rupu. Iz rupe se začuje jauk i psovka. Zatim: Će da me ubiješ, ćelavko!? Prvi se grohotom nasmeja, pa pita: Jel najzad dobra dubina? Iz rupe: Jes! Izlazim. Vuci! U kanti je samo dečja lopatica. Prvi kao da sebe pita: Izlaziš li ili ne? Tajac. Prvi ponavlja pitanje glasnije. I dalje nema odgovora iz rupe. Posle desetak minuta, prvi odlazi do stvorenog zemljanog nasipa, s njega lopaticom tovari zemlju u kantu i prazni je u rupu. To traje. I sve tako dok rupu ne ispuni zemljom, čak je i prepuni. Potapka humku lopaticom, pa se sagne i čvršće veže pertle na cokulama, i onda poče da skače da što bolje nabije i poravna rastresitu zemlju vraćenu tamo odakle je potekla.
Rupa je zatvorena. Saobraćaj konjskim zapregama preko nje može bezbedno da se nastavi. Kasnije će se zemlja još više slegnuti, Sekcija za niskogradnju će zbog širenja naselja narediti da se to mesto zabetonira. Tuda će onda moći da prolaze i vozila na benzin i struju, čak i guseničari. U mreži puteva najtemeljniji su i najtrajniji, prema građevinarima iz Sekcije, oni sagrađeni na kostima.